Connect with us

BiH

Ulazi li BiH u “mali Šengen”: “Osjetio bi se rast ekonomije, ali posto…

Jajce Online

Published

on

Ulazi li BiH u “mali Šengen”: “Osjetio bi se rast ekonomije, ali posto...

BiH

podrška inicijativi

Među prvim je reagovao ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović, koji je već organizovao sastanak s privrednicima iz oba bh. entiteta

.fb-comments,.fb-comments span,.fb-comments span iframe[style]{min-width:100%!important;width:100%!important}

Nakon što su predsjednici tri zemlje – Albanije, Sjeverne Makedonije i Srbije – 10. oktobra u Novom Sadu potpisali Deklaraciju o namjerama za uspostavljanje tzv. malog Šengena uz poziv da se pridruže i ostale zemlje Zapadnog Balkana, u Bosni i Hercegovini raste podrška ovoj inicijativi.

Među prvim je reagovao ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović, koji je već organizovao sastanak s privrednicima iz oba bh. entiteta.

Ministar Šarović za Radio Slobodna Evropa (RSE) najavljuje da bi BiH mogla postati potpisnica Deklaracije na novom sastanku, koji će se održati narednog mjeseca u Ohridu.

Takođe, Šarović navodi da ova regionalna inicijativa ima za cilj da najdalje do 2021. godine olakša ili u potpunosti liberalizuje trgovinu robama i uslugama, omogući slobodno kretanje ljudi i kapitala u okviru zone slobodne trgovine – CEFTA za sve zemlje Zapadnog Balkana

“Ne radi se samo o tri zemlje koje su potpisale Deklaraciju, jer su ovim dokumentom pozvane Bosna i Hercegovina i ostale zemlje da se pridruže. Procjenjuje se, kada ova inicijativa zaživi za nekoliko godina, da će to snažno uticati na rast svih zemalja koje se budu priključile. A za BiH to bi bilo vrlo korisno, osjetio bi se rast ekonomije, mislim da privrednici to priželjkuju”, ističe Šarović za RSE.

“Naravno”, ističe bh. ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, “tu ima nekih preduslova”.

“Prije svega, elektronski potpis – Bosna i Hercegovina još nije ovaj proces završila, ali se nadamo da će to biti gotovo do januara naredne godine. Taj elektronski potpis znači da kada jedan kamion sa robom bude natovaren u Sarajevu, on se ne zaustavlja ni na jednoj granici. Ako mu je krajnje odredište Sjeverna Makedonija, njegovo zaustavljanje je u Skoplju. I to je preduslov da bismo mogli da kažemo da ćemo u budućnosti imati potpuno slobodno kretanje roba i usluga”, navodi Šarović.

“Ova inicijativa bi značila i slobodno kretanje radne snage, što je vrlo značajno, s obzirom na već prisutan deficit nekih zanimanja. Na ovaj način bi se omogućilo i priznavanje kvalifikacija, diploma. U najkraćem, bez oklijevanja, Bosna i Hercegovina bi trebala da se pridruži ovoj inicijativi”, dodaje Mirko Šarović.

‘Najzdravija ideja u posljednjih 20 godina’

Ekonomista iz Bijeljine, prof. dr. Aleksa Milojević, tvrdi da je ideja o slobodnom protoku roba, ljudi i usluga, koju naziva balkanskom vezom, u posljednjih 20 godina najzdravija ideja.

“Za ekonomiju treba široko tržište, mala tržišta su nerentabilna, neefikasna, široka tržišta su efikasna jer obezbjeđuju široku i povećanu proizvodnju. S obzirom na to da smo mi na Balkanu približne ekonomske razvijenosti, to ima punu logiku, svoje puno opravdanje”, ocjenjuje Milojević.

“I ako bi na nečemu trebalo insistirati i raditi”, dodaje Milojević, “onda bi trebalo na tome da se ta balkanska veza, postojeće ekonomske veze, što više prodube”.

“Mislim da bi to velikim dijelom doprinijelo ozdravljenju Evrope, jer je ovakva Evropa, ovaj model Evropske unije, koji pravi centar i periferiju, sve više šireći periferiju i praveći sve veću razliku u razvijenosti opasna. To proizvodi zategnutosti raznih vrsta. A ovo, ako bismo se mi povezali regionalno, ono što velikim dijelom radi Višegradska grupa a mogla bi i ova balkanska grupa, to bi na neki način moglo da doprinese ozdravljenju Evrope”, smatra Milojević.

‘Inicijativa dolazi u pravo vrijeme’

Ideju podržava i profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, prof. dr. Željko Šain.

“To je dobar proces kojem BiH treba da se priključi. Jer, ekonomski tokovi, zasnovani na liberalizmu, demokratiji i slobodnom kretanju ljudi, robe i kapitala znače ono što je savremena ekonomija i savremeno društvo. Ako se želimo uključivati u bilo kakve međunarodne integracije ovo je način da pratimo savremeni trend”, riječi su Šaina.

Ova ideja bi pomogla i rješavanju problema koje BiH ima kako u političkom, tako i ekonomskom polju, dodaje Šain.

“U svemu bi imali pozitivne efekte i ne vidim razloga da se to ne ostvari. Cijeli svijet se udružuje jer niko nikada u povijesti čovječanstva nije se razvijao tako da se zatvorio u bilo koje granice, bile one ekonomske, nacionalne, vjerske, ljudske itd. Samo međunarodno kretanje ljudi, robe i kapitala daje progres i sinergijske efekte”, kaže Željko Šain.

Ekonomski analitičar Admir Čavalić kaže da inicijativa dolazi u pravo vrijeme jer je trenutno blokiran evropski put zemalja regiona.

“I ranije se pokazivala potreba da se uvede jedna paralelna zona koja neće remetiti nego nadograditi CEFTA-u. Prirodno postoji konvergencija između ovih zemalja – isti ili sličan jezik, slične kulture, što znači da ne postoje barijere za omogućavanje lakšeg protoka roba, usluga i kapitala a svakako i ljudi. Za BiH bi bilo od velikog značaja, s obzirom na razvoj izvoznog sektora koji ima izuzetan potencijal i može postići više, da se otvore granice naročito u kontekstu prevoza roba”, ističe Čavalić.

“Najveći problem trgovinskih odnosa u regionu, izuzev carina na Kosovu koje nisu sukladne CEFTA sporazumu, jesu tzv. nevidljive ekonomske barijere. To će građani prepoznati kada vide duge kolone kamiona na granicama a to bi se moglo riješiti formom malog Šengena”, dodaje Admir Čavalić.

Ministar Mirko Šarović ističe da bi, kad inicijativa zaživi, mogle konačno nestati mučne slike dugih kolona kamiona na graničnim prelazima u zoni šest zemalja Zapadnog Balkana.

“Prema analizi Svjetske banke, tereti odnosno kamioni i druga prevozna sredstva na granicama balkanskih zemalja izgube 26 miliona radnih sati. Mogla bi se postići ogromna ušteda koja se mjeri milionima eura jer ne bi bilo zaustavljanja na granicama što bi omogućilo povećanje efikasnosti i konkurentnosti na ovom prostoru. Takođe, putovanja za građane i poslovne ljude bi mogla biti jednostavnija. Postoji prijedlog da se granice prelaze samo s ličnom kartom”, navodi Šarović.

Inicijativom za tzv. mali Šengen, šalje se pozitivna poruka iz regiona, ne samo zvaničnicima Evropske unije, smatra ekonomski analitičar, Admir Čavalić.

“Dozvolite da citiram poznatog francuskog ekonomistu Frederika Bastiju (Frederic Bastiat) koji kaže – ako robe prelaze granice onda vojnici neće. U ekonomskoj toriji više puta je dokazano da postoji kauzalna veza između, s jedne strane, povećane trgovine, a, s druge, mira i stabilnosti. Znači, ako narodi i države trguju više među sobom, manja je mogućnost da će doći do nekog oblika konflikta. Novom inicijativom šalje se poruka da se region stabilizuje, što bi povećalo potencijal za strane direktne investicije jer bi se kao jedinstveno tržište posmatralo nešto što je EU kapitalizirala i nešto što je već uspjelo na većem planu”, kaže Čavalić.

Fokus.ba

Objava Ulazi li BiH u “mali Šengen”: “Osjetio bi se rast ekonomije, ali postoje preduslovi” pojavila se prvi puta na Jajce Online.

Feed: Jajce-Online.com

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Vrijeme je isteklo. Molimo osvježite i unesite CAPTCHA vrijednost.

Advertisement